godina 2016
Bio je trideseti april. Dan pred 1. maj. Rešio sam da ga proslavim onako kako ga svaki radnik slavi. Neradno i uz veselje i to na Paliću.
Tu sam bio i prošle godine. Żao mi je Sombora, ali šta se tu može.
Privreda mu je otišla u nepovrat a ono malo ljudi koji rade su u privatvom sektoru i nije im baš do slalja.
E sad drugo smo mi penzioneri koji živimo na državnim jaslama pa možemo da sebi priuštimo da slavimo.
Siđem u garažu i kažem: "Moj verni bicikl, da li si spreman da napraviš ovu turu? " Da" kao da sam ga čuo.
I tako, nakrcan klopom, šatorom, vrećom koju sam nabavio samo za te prilike, odlučih da pođem..
Jaste da je dan bio lep, a i nije... Te hoće, te neće...kiša. Krenuo sam, pa šta bude neka bude.
Pored jezera. Onako zelenog od algi sa dna. Bio je mračak, to znam, al da će me jezero izdati to nisam verovao. Prošle godine već je bilo par šatora i veseli žamor radnika. Uskrs je pa možda je to razlog. Malo dalje auto-kamp a muzika mi poznata. Crvena jabuka, a druga dva orkestra... njihove pesme nisam čuo.
Malo dalje veliki lunapark, šatori sa jelom, poslasticama, pićem, prodaja robe, sajam starih zanata, pravi vašar. Posetilaca iz svih krajeva. Jedino mi je jezero sumnjivo, ali sutra će i ono biti bolje. Posle dva kruga i muzike odoh na spavanje.
Jutro tmurno, ko bi rekao Prvi maj. Al nema ni posetilaca. Tek poneki radnik i radnica bez šatora se naoštrili za klopu, piće.
Prošla godina je bila bogovska. Možda Uskrs. Ma radnici su to. Nema veze Uskrs, jednostavno nema ih...Jezero kada sam pogledao shvatio sam...e, i to ti je jedno od pet turističkih destinacija, a voda nije zelena nego onako od mulja, zemlje, ne bih se ja okupao.
Bio je trideseti april. Dan pred 1. maj. Rešio sam da ga proslavim onako kako ga svaki radnik slavi. Neradno i uz veselje i to na Paliću. Tu sam bio i prošle godine. Żao mi je Sombora, ali šta se tu može.
Privreda mu je otišla u nepovrat a ono malo ljudi koji rade su u privatvom sektoru i nije im baš do slalja.
Siđem u garažu i kažem: "Moj verni bicikl, da li si spreman da napraviš ovu turu? " Da" kao da sam ga čuo.
Do Palića ima sedamdesetak kilometara. I već na prvim kilometrima počeo sam razmišljati o spomenicima i crkvama koje nisam ni video do sada.
Znam, oni su tu već dugo al'... Spomenici, pokušao sam da one kraj puta smestim u učesnike saobraćaja al' ne ide. Godine kada nije bilo auta. A možda ih je i bilo...
Crkve pravoslavne, katoličke i već šta ja znam koje, onako kako ih ja vidim.
Crkve pravoslavne, katoličke i već šta ja znam koje, onako kako ih ja vidim.
Veče je palo, umoran stižem do Palića. Nađoh mesto gde ću da montiram šator.
Pored jezera. Onako zelenog od algi sa dna. Bio je mračak, to znam, al da će me jezero izdati to nisam verovao. Prošle godine već je bilo par šatora i veseli žamor radnika. Uskrs je pa možda je to razlog. Malo dalje auto-kamp a muzika mi poznata. Crvena jabuka, a druga dva orkestra... njihove pesme nisam čuo.
Prošla godina je bila bogovska. Možda Uskrs. Ma radnici su to. Nema veze Uskrs, jednostavno nema ih...Jezero kada sam pogledao shvatio sam...e, i to ti je jedno od pet turističkih destinacija, a voda nije zelena nego onako od mulja, zemlje, ne bih se ja okupao.
Naroda sve više, došli na Palić, na vašar. Nisam video uranak.
Dobio sam pivo od braće radnika koji su tu jeli svoj obrok. A onda je počela kiša, prvo mala onda kišurina tako da je rasterala i ono malo radnika i radnica. Pišem nepravilno kad kažem radnika i radnica, al tako mi u sećanju ostalo. Radnici i radnice.
Muzika opet počinje poznata, al jednostavno nemam volje da idem videti ko je. Divlje jagode, Zabranjeno pušenje, ali kiša pada li pada.
Jutro, neznam je l ili je bliže podneva toliko mi se smračilo a mobilni se istrošio. Cipele pune vode, ma znao sam da ih ne trebam nositi.
Jedna mi se pocepala. Rekoh sebi: "Ako je ovo priprema za more onda bolje da i ne idem."
Palić je naselje sa 8000 stanovnika, od toga više od pola mađarske nacije. Srba ima 25%.
Lečilište, izletište i jezero udaljeno sedam kilometara od Subotice. Od poznatih Dragan Babijanović, atletičar.
Dobilo ime po pustari Palija. I za kraj mesto pored hotelčića, restorana, ima i mesto za kupanje, muški i ženski štrand. Sad neznam da"l bi se kupao, al dobro...biće dogodine voda prečišćena i spremna za kupače konačno. Krećem kući a Subotica, mesto gde sam proveo studentske dane.
Subotica na severu Bačke, druga u Vojvodini po broju stanovnika, 100000. Tri jezika srpski, mađarski, hrvatski.
Muzika opet počinje poznata, al jednostavno nemam volje da idem videti ko je. Divlje jagode, Zabranjeno pušenje, ali kiša pada li pada.
Ja se zavukoh u šator i spavanjac. Budio sam se često da bi promenuo položaj, a vreća je bila u vodi.
Tako je to bilo.
Jutro, neznam je l ili je bliže podneva toliko mi se smračilo a mobilni se istrošio. Cipele pune vode, ma znao sam da ih ne trebam nositi.
Palić je naselje sa 8000 stanovnika, od toga više od pola mađarske nacije. Srba ima 25%.
Lečilište, izletište i jezero udaljeno sedam kilometara od Subotice. Od poznatih Dragan Babijanović, atletičar.
Dobilo ime po pustari Palija. I za kraj mesto pored hotelčića, restorana, ima i mesto za kupanje, muški i ženski štrand. Sad neznam da"l bi se kupao, al dobro...biće dogodine voda prečišćena i spremna za kupače konačno. Krećem kući a Subotica, mesto gde sam proveo studentske dane.
Imena mu se od 1400 godine vode kao Zabatka, Sobotka, Sancta Maria, Maria Tereziopolis, Szabadka. Peščare u okolini odlikuju se plodnim voćnjacima, vinogradima i poljoprivrednim dobrima. Velika je stvar što Subotičani imaju cara, Jovan Nenad. Istina bioje samo jednu godinu car, 1526 godine. Oni mu podigoše spomenik. Eto malo i o Subotici.
Nema komentara:
Objavi komentar